Sreten Igov
Čuvar sećanja i duha Dimitrovgrada
Kada kročite u Dimitrovgrad, grad u kome vreme polako prolazi, a sećanja se čuvaju u kamenim ulicama i drvenim prozorima starih kuća, ime Sretena Igova odjekuje gotovo nečujno, ali snažno. Nije to ime velikih istorijskih knjiga, niti je njegovo delo poznato na internacionalnoj sceni umetnosti. Ipak, ovde, u ovom kutku jugoistočne Srbije, Sreten Igov je legenda — čuvar kulturne memorije i arhitekta lokalnog identiteta.
Rođen 1937. godine u malom selu Verzar, Sreten je od ranog detinjstva bio radoznao posmatrač sveta oko sebe. Dok su druga deca trčala po livadama, on je zapisivao, skupljao, primećivao. Ove sitnice kasnije će postati kamen temeljac njegovog života: sakupljača, organizatora, istoričara amatera. Osnovnu i srednju školu završio je u Dimitrovgradu, a studije istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu oblikovale su mu oči za lepotu detalja i vrednost sećanja.
Po povratku, Sreten Igov se nije zadovoljio ulogom običnog kulturnog radnika. U Centru za kulturu Dimitrovgrad postao je referent za amaterizam, ali njegova prava misija bila je šira: očuvati duh grada i njegovih ljudi. Kada je 1965. godine formirana Muzejska zbirka Dimitrovgrad, Sreten je bio među prvim sakupljačima, pažljivo birajući predmete, fotografije i dokumenta, koji će pričati priču o ovom kraju generacijama koje dolaze. Svaki eksponat nosi njegovu pažnju i ljubav prema detalju.
Iako nije profesionalni slikar, njegova duša je boje tražila na platnu i drvetu. Njegove slike i skulpture nisu samo umetnička dela — to su svedočanstva prošlih vremena. Pejzaži starog Caribroda, portreti starih meštana, obročni krstovi razbacani po selima — sve odiše nostalgijom, ali i poštovanjem prema životu i tradiciji. Svaka linija, svaka nijansa nosi priču. Kada posmatrate njegov rad, gotovo možete čuti korake starih zanatlija kroz čaršiju i miris hleba iz lokalnih pekara.
Njegov doprinos kulturi nije bio ograničen na platno ili papir. Kao scenograf pozorišta „Hristo Botev“, oblikovao je scene koje su amatersko pozorište iz Dimitrovgrada učinile poznatim širom republike. Nagrade koje je dobijao za scenografska rešenja nisu slavlje lične slave, već priznanje za posvećenost i ljubav prema umetnosti i zajednici.
Njegove knjige i albumi, poput „Obročni krstovi – kulturno znamenje“ i „Stara Caribrodska čaršija“, čuvaju priče koje bi inače možda bile zaboravljene. U njima, Sreten Igov je zapisao duh ljudi i prostor oko njih — od seoskih puteva, preko kamenih mostova, do starih kuća sa drvenim prozorima koji čuvaju senke prošlih generacija.
Hodajući kroz Dimitrovgrad, i dalje možete osetiti trag Sretena Igova. U muzejskoj zbirci, u galerijama, u priči starijih meštana. Njegov život je podsećanje na to kako jedan čovek može oblikovati kolektivnu memoriju, kako ljubav prema svojoj zemlji i njenoj istoriji može postati pokretačka snaga zajednice.
Sreten Igov nas uči da umetnost nije samo ono što visi u velikim galerijama; umetnost je i u čuvanju sećanja, u beleženju običnih trenutaka i u pažnji prema detaljima koji grade identitet jednog grada i njegovih ljudi. U eri kada male lokalne sredine često ostaju zanemarene, njegova priča je svetionik — dokaz da jedan posvećen život može sačuvati duh mesta i preneti ga budućim generacijama.
