PROTESTI U BANJA LUCI I BEOGRADU IMAJU ISTI CILJ – UDAR NA SRPSKU I SRBIJU!
Početkom decembra Metju Palmer, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za jugoistočnu Evropu, posetio je Sarajevo gde se sastao sa članovima Predsedništva BiH. Američki dipolomata je nakon razgovora „u četiri oka“ sa srpskim članom Predsedništva, potvrdio da sankcije Miloradu Dodiku ostaju na snazi i da sam „Dodik zna šta se od njega očekuje kako bi sankcije bile uklonjene.“
Šta je to što Palmer traži od Republike Srpske, ali nikako ne postiže da dobije potvrdan odgovor na ultimatum?! Naime, američki državni sekretar jasno je poručio Miloradu Dodiku da će sankcije biti ukinute ukoliko on pristane na integracije BiH u NATO pakt. U Vašington se vratio sa porukom da Republika Srpska ostaje na putu vojne neutralnosti.
Milorad Dodik je već godinama kamen spoticaja američkih interesa na Balkanu. Zbog toga se uoči izbornih procesa u Republici Srpskoj kampanja za njegovo rušenje obilato finansira iz američkih i britanskih fondacija, a ambasade Londona i Vašingtona u BiH pretvaraju se u prave izborne štabove odakle se koordinira rad većeg dela opozicije i nevladinog sektora.
Na njihovu nesreću, Dodik je uspeo da preživi scenario koji su mu namenili. Izašao je kao pobednik poslednjeg izbornog ciklusa i pokazao da njegova politika i dalje uživa podršku većine građana Republike Srpske. Čitava izborna kampanja opozicionog bloka protekla je pod parolom “’Pravda za Davida“. Tragedija jednog mladića zloupotrebljena je u političke svrhe i stavljena u službu rušenja institucija Republike Srpske. Nesrećni otac preminulog Davida okupljao je narod na trgovima i ulicama, a podršku je dobijao iz političkih krugova u Sarajevu i pripadnika nekadašnje Armije BiH.
Njegova sudbina je korišćena kao instrumenet za slanje radikalnih poruka protiv Milorada Dodika i njegovih najbližih saradnika. Davor Dragičević je tokom javnih nastupa ponavljao da “Republike Srpske više neće biti“, a u više navrata je javno pozivao na linč porodice ministra policije, Dragana Lukača ,uz povike da će „loviti i njega i njegovu decu“.
Devet meseci su održavani protesti, blokirane su ulice i prilazi institucijama. Iako nijedan skup nije bio uredno prijavljen organima reda, policija nije reagovala, pre svega zbog pijeteta prema porodici Dragičević, ali stvari su odavno izmakle kontroli. U pravnoj državi zakoni moraju važiti jednako za sve. Davor Dragičević je priveden, jer je odbijao da primi poziv za saslušanje, a čitava predstava za javnost nastala je kada su isti oni koji su politizovali čitavu tragediju Davida Dragičevića izašli na Trg Krajina da pruže otpor policiji i stvore sliku anarhije i bezakonja u Republici Srpskoj.
Iako je Davor Dragičević pušten na slobodu, opozicija najavljuje proteste i ponovo podgreva atmosferu podele i netrpeljivosti u društvu i državi.
PARALELA SA PROTESTIMA U SRBIJI
Ako pogledamo spisak medija koji budno prate i gotovo iz sata u sat izveštavaju fabrikovanim vestima o događajima u Republici Srpskoj, videćemo da je reč uglavnom o stranim glasilima koji su pripremali atmosferu za NATO agresiju 1999. godine i koji Republiku Srpsku tretiraju kao genocidnu tvorevinu – Vašington post, Njujork tajms, Radio Slobodna Evropa…
U Srbiji su demonstracije započete nakon incidenta u Kruševcu u kojem je povređen Borko Stefanović. Odjednom je ta tema postala tačka okupljanja i vršenja pritiska na vlast. Da li je trenutak nasumično odabran?! Naravno da ne. Sve se odigrava u teškoj situaciji za Srbiju koja vodi grčevitu borbu da sačuva teritorijalni integritet i bezbednost Srba na KiM. Protesti se javljaju kao pokušaj da se državno rukovodstvo zabavi o svom jadu i podlegne ucenama Prištine i njenih zapadnih pokrovitelja.
Poslednji u nizu pokušaja da se ugrozi srpski autoritet na Balkanu bile su optužbe da je srpska policija zajedno hapsila po Banja Luci sa pripadnicima MUP-a Republike Srpske. Cilj takvih kleveti je da se Srbija prikaže kao stariji brat koji se meša u unutrašnja pitanja BiH.
Ne treba imati ni najmanju iluziju da su ova dva žarišta slučajno otvorena u istom trenutku. Udar na Srpsku je udar na Srbiju. I udar na Srbiju je udar na Srpsku. Najjača snaga koju Srbi imaju i istočno i zapadno od Drine je državotvorna i odgovorna svest njenih građana.
Izvor: Govori Srbija