DIMITROVGRAD OD “A” DO “Š” – Z – ZLATAN DUDOV

06/12/2022 RT Caribrod

Zlatan Dudov ( 1903. – 1963. )

Dudov je rođen 1903. godine u dimitrovgradskom naselju Strošena česma, a u kinematografiji prošlog veka poznat je po burleski “Mehurići od sapunice”, ostvarenju “Kule Vampe” koje ga je svrstalo među 20 najvećih režisera i mnogim drugim filmovima. Živeo je i radio u Berlinu, SSSR-u i drugim zemljama istočne Evrope, kao i u susednoj Bugarskoj.

Zlatan Dudov, filmski reditelj iz Dimitrovgrada, ušao je u anale filmske istorije kao jedan od stotinu najznačajnijih svetskih filmskih umetnika. Stvarao je u Berlinu, sarađivao sa Bertoldom Brehtom, Preverom, Ajzenštajnom.

Ime režisera Zlatana Dudova, rođenog pre 119 godina u Dimitrovgradu, malo je poznato i među filmadžijama, a kamoli među „običnim“ svetom – uprkos tome što bi se delovima njegove biografije ponosili mnogi filmski radnici. Niko nije postao vladika u svom selu, kaže narodna poslovica, koja se savršeno uklapa u sudbinu umetnika koji je bio poznatiji u Evropi pre i posle Drugog svetskog rata, nego među nama.

Da nije retkih zaljubljenika u filmove i istraživanja, poput novinara Petra Videnova i Ivice Ivanova iz Dimitrovgrada, kao i Jovice Đurića, profesora filozofije iz Pirota, delo Dudova verovatno bi prekrio zaborav, iako on to nipošto ne zaslužuje.

Kao stvaralac, kako kaže Videnov, Zlatan Dudov stasava i vaspitava se pod uticajem najprogresivnijih tradicija nemačke proleterske umetnosti dvadesetih i tridesetih godina XX veka. Ogromno iskustvo koje stiče radom sa Fricom Langom i saradnja sa Bertoldom Brehtom otvoriće filmske vidike velikanu filma iz Caribroda.

Čuvena filmska burleska Zlatana Dudova „Mehurići od sapunice“, o sudbini čoveka bez posla, koji dolazi na ideju da prodaje mehuriće od sapunice, svrstana je u isti rang sa Čaplinovim ostvarenjima.

U dimitrovgradskoj biblioteci prikazan je dokumetarni film o Zlatanu Dudovu i njegovom stvaralaštvu, autora Petra Videnova. Premijernoj projekciji filma “Zlatan Dudov” u dimitrovgradskoj biblioteci “Detko Petrov”, prisustvovali su mnogi zvaničnici, pa i scenarista iz Sofije Katja Gumnerova, koja je šezdesetih godina prošlog veka bila student kod Dudova.

Prema rečima autora Petra Videnova, novinara koji je do sada uradio nekoliko filmova, ovo je prvo filmsko ostvarenje o Dudovu u Srbiji i Bugarskoj, a od ideje do realizacije proteklo je preko 5 godina i mnoštvo poseta arhivima, bibliotekama, traganja za savremenicima Dudova, proučavanja…

Videnov je skrenuo pažnju na to da u Dimitrovgradu nijedna ulica niti institucija ne nosi njegovo ime, a kuća u kojoj je rođen je zapuštena:

„Film ima jednu poruku – da se ponovo priča o Dudovu, da se oživi njegova ideja socijalne pravde.“

„Izuzetno sam počastvovan činjenicom da su posle toliko vremena delo i lik Zlatana Dudova sagledani na adekvatan način“, istakao je potomak velikog umetnika Aleksandar Georgijev, „i da, čini mi se, po prvi put ima neki nagoveštaj da on bude priznat zvanično i na nekom većem nivou.“

Film „Kuhle Wampe“ (1932)

Nakon ovog filma Dudov ima još nekoliko projekata. Uspeva da realizuje samo film „Mehurići od sapunice“ i to zahvaljujući finansijskoj pomoći jedne bogate dame, koja je imala želju da se pojavi na filmskom platnu. On nju snima u glavnoj ulozi u ovom ostvarenju i uz pomoć njenih para uspeva da prikaže jednu satiru nemačkog društva. Film je završen bukvalno mesec dana posle dolaska Hitlera na vlast, što je bilo fatalno za njegovu premijeru i Zlatan Dudov zajedno sa negativom ovog filma odlazi u emigraciju.

Film “Mehurići od sapunice” (1934)

Posle ostvarenja koje su nacisti definitivno zabranili, Dudov je radio na još nekoliko filmskih projekata, ali je uspeo da realizuje samo „Mehuriće od sapunice“. Ostvarenje, svojevrsna satira tadašnjeg nacizma i organizacije Nemačke, završeno je za svega mesec dana sa bogatom donatorkom u naslovnoj ulozi, ali nije moglo u bioskope. Dudov ga uzima, nekim čudom uspeva da ga prokrijumčari preko granice i beži u Francusku, gde je imao premijeru 1934. godine – priča Petar Videnov.

U jednom od svojih intervjua Dudov je ovako opisao ovaj period života:

„Kada je na vlast došao Hitler, bio sam pozvan od strane zvaničnih filmskih krugova da ostanem u Nemačkoj i da režiram nekoliko filmova, na primer, jedan film o životu radnika. Ja sam odbio, jer sam više voleo da budem slobodan u svom stvaralaštvu. Najzad sam 1934. godine imao mogućnost da režiram film po svojim shvatanjima i na osnovu svog scenarija. Želeo sam da stvorim film iz života sitne buržoazije, onako kako ja razumem stanje ove klase. I napravio sam film „Mehurići od sapunice“. U njemu sam pokušao da pokažem da je cilj sitne buržozije suprotan od onoga što mi nudi stvarnost. Ona svakodnevno misli i nada se da popravi svoj položaj, a realnost, ustvari, potiskuje sve niže i niže. Zahvaljujući lukavstvu uspeo sam da film prenesem preko granice. I on je predstavljen u Engleskoj, Holandiji, Belgiji, Francuskoj i Švajcarskoj. Zbog „Mehurića od sapunice“ su počeli da me prate i ja sam morao da emigriram. Nastanio sam se u Francuskoj“.

„Mehurići od sapunice“ te godine i narednih godina prikazivani su u Francuskoj, Holandiji, Britaniji, Belgiji i još nekim zapadnoevropskim zemljama, a Dudov, koji je sarađivao i sa Fricom Langom, jednom prilikom je, govoreći o poslednjim danima u Nemačkoj, rekao da je posle filma „Mehurići od sapunice“ iza sebe imao stalno policijsku pratnju i uhode i da je morao da emigrira u Francusku.

Poznati reditelj i filmski kritičar Dinko Tucaković je svojevremeno o Dudovu rekao da je on hteo da film bude njegovo oružje u borbi za bolji svet za sve, bez obzira na klasne i druge razlike, ali da svet ni njega, ni neke druge posvećene umetnike današnjeg vremena, nije hteo da čuje.

Krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina prošlog veka, Dudov odlazi u DDR i, praktično, pokreće filmsku umetnost te zemlje. Snimio je desetak igranih filmova, među kojima su „Hleb naš nasušni“, „Jači od noći“, „Kapetan iz Kelna“, „Zablude“… Poginuo je 1963. godine u saobraćajnoj nesreći, za vreme snimanja filma „Kristina“. Među zapadnoevropskim filmskim svetom smatran je za režisera socrealističkih filmova. Slobodan Aleksić, hroničar iz Dimitrovgrada, kaže da je Dudov u drugoj polovini prošlog veka, tačnije pedesetih, u nekoliko navrata dolazio u svoj rodni grad, ali da je to činio bez ikakve pompe i da se javio samo nekolicini ljudi, koje je želeo da vidi…

Na Zlatana Dudova u Dimitrovgradu podseća samo trošna porodična kuća u kojoj je odrastao. On je udario temelje filmskog izraza, a Dimitrovgrađanima ostaje da mu se oduže i ostave trag da je ponikao na kaldrmi „Strošene češme“. Nesumnjivo najveći filmski stvaralac sa ovih prostora, u Dimitrovgradu će najverovatnije dobiti svoju ulicu, trg, a možda i festival dokumentarnog filma. Možda je ideja o filmskom festivalu u njegovu čast, filmski rečeno, prva klapa!

FILMOGRAFIJA ZLATANA DUDOVA:
Uslovi u kojima živi berlinski radnik /Wie der berliner Arbeitier wohnt/ – dokumentarni film (Weltfilm Gm bH 1930)
Kule Vampe /Kuhle Wampe or who owns the world?/ – igrani film (PRAESENS-FILM 1932)
Mehurići od sapunice (Serfenblasen) – igrani film (DAVIS-FILM 1934)
Hleb naš nasušni /Unser taglich Brot/ – igrani film (DEFA 1949)
Porodica Bentin /Familia Bentin/ – igrani film (DEFA 1950)
Ženske sudbine /Freauenschic Kcale/ – igrani film (DEFA 1952)
Jači od noći /Starker als die Nacht/ – igrani film (DEFA 1957)
Kapetan iz Kelna /Der Hauptman von Koln/ – igrani film (DEFA 1957)
Zablude u lјubavi /Verwirring fer Liebe/ – igrani film (DEFA 1960)
Kristina /Christine/ – igrani film, nezavršen (DEFA 1963)