DANI BANICE – BELA PALANKA

Miris tek pečenih kora, domaćeg sira i tradicionalnih nadeva širio se, drugog avgustovskog vikenda, ulicama Bele Palanke.

U ovom kraju, gde se umeće pravljenja banice generacijama prenosilo sa majke na ćerku, pre 20 godina prvi put je održana manifestacija „Dani banice“.

Ideja je bila jednostavna – okupiti belopalanačke domaćice, predstaviti njihovo kulinarsko umeće i pokazati da tradicionalna banica može biti mnogo više od porodičnog jela.

Na prvom izdanju manifestacije učestvovalo je oko 30 žena. One su posetiocima predstavile različite vrste banica, ali i ručne radove i druge proizvode karakteristične za ovaj kraj.

Za domaćice koje su učestvovale, ovo nije bilo samo takmičenje. Pravljenje banice deo je svakodnevnog života i porodične tradicije. Tajna dobrog testa, tankih kora i ukusnog nadeva prenosila se generacijama, a „Dani banice“ bili su prilika da se to znanje pokaže široj publici.

Iako je početak bio skroman, već tada je bilo jasno da manifestacija ima potencijal da preraste lokalne okvire. Bela Palanka je dobila događaj koji je objedinio gastronomiju, tradiciju, druženje i promociju lokalnih vrednosti.

Od tih prvih tridesetak učesnica počela je priča, koja će tokom narednih godina prerasti u jednu od prepoznatljivih gastro-turističkih manifestacija juga Srbije. Već par godina kasnije, „Dani banice“ privlačili su stotine učesnika i hiljade posetilaca iz Srbije i inostranstva. Banica je tako postala jedan od simbola Bele Palanke, a manifestacija važan deo turističke ponude ovog kraja.

Dvadeseti jubilarni „Dani banice“ održani su od 7. do 9. avgusta u Beloj Palanci. Bela Palanka je po ovoj manifestaciji postala prepoznatjiva širom Evrope, a od samog njenog osnivanja cilj je očuvanje tradicije i starih recepata za domaću „sukanu” banicu. Manifestacija ima takmičarski karakter, a učesnici dolaze iz svih krajeva Srbije. Miljana Jovanović iz Knjaževca učestvuje svake godine.

Dejan Dragičević, ovogodišnji promoter „Dana banice“, istakao je da mu je veliko zadovoljstvo što je deo jubilarne 20. manifestacije u Beloj Palanci. On je naglasio da „Dani banice“ nisu samo gastronomsko takmičenje, već manifestacija koja čuva tradiciju, običaje i način pripreme banice, koji se prenosi sa generacije na generaciju.

Dragičević je posebno istakao značaj rada sa najmlađima, ocenivši da je važno da deca kroz igru i druženje upoznaju tradicionalnu kuhinju i nauče kako se priprema banica. Upravo zato je tokom manifestacije učestvovao u dečjim radionicama i programu posvećenom najmlađim posetiocima.

Prema njegovim rečima, Bela Palanka je tokom „Dana banice“ postala mesto okupljanja ljudi iz različitih krajeva Srbije i regiona, a banica je najbolji način da se predstave domaćinstvo, gostoprimstvo i gastronomska tradicija ovog kraja.

On je ocenio da manifestacija iz godine u godinu raste i da njen jubilej predstavlja potvrdu da se tradicija može sačuvati i istovremeno približiti novim generacijama. Posebno je pohvalio veliki broj učesnika, bogat prateći program i činjenicu da „Dani banice“ sve više imaju značaj i za turističku promociju Bele Palanke.

Žiri iz godine u godinu ima sve teži zadatak, da odabere najbolju banicu, a o tome uvek odlučuju nijanse, kaže dugogodišnji član žirija u Beloj Palanci, kuvar Jordan Nastanović, inače gastronomski sudija Kulinarske federacije Srbije.

„Dani banice u Beloj Palanci su manifestacija koja iz godine u godinu raste i koja je postala prepoznatljiva i van granica Srbije. Kao član žirija, mogu da kažem da nam je svake godine sve teže da izaberemo najbolju banicu, jer su takmičari sve kvalitetniji, a razlike između najboljih su zaista male.

          Ove godine, kada organizujemo jubilarne 20. „Dane banice“, vidimo koliko je manifestacija napredovala. Ono što je posebno važno jeste da se čuva tradicija i način pripreme belopalanačke banice, ali se istovremeno pojavljuju i nove ideje i recepti.

Naš zadatak u žiriju je veoma odgovoran, jer moramo da ocenimo kvalitet testa, način pripreme, izgled, nadev i ukupan utisak. Na kraju često odlučuju nijanse.”

„Dani banice“ u Beloj Palanci, okupili su brojne posetioce iz Srbije i regiona, koji su mogli da uživaju u ukusima uglavnom, tradicionalnih domaćih jela. U okviru manifestacije održan je i Sajam starih i umetničkih zanata gde su bile izložene rukotvorine, umetnički radovi i razni upotrebni i ukrasni predmeti. Sve tri večeri manifestacije održani su koncerti poznatih izvođača i lokalnih kulturno-umetničkih društava.

Banica je tako postala jedan od simbola Bele Palanke, a manifestacija važan deo turističke ponude ovog kraja.

Danas, kada se govori o Beloj Palanci, teško je zaobići banicu. Ono što je počelo 2006. godine kao okupljanje par desetina domaćica, preraslo je u manifestaciju koja je tokom godina povezala tradiciju, gastronomiju, kulturu i turizam.

Priča o Danima banice zapravo je priča o tome kako jedno tradicionalno jelo može da postane zaštitni znak čitavog kraja – i kako se od umeća belopalanačkih domaćica može napraviti prepoznatljiv turistički brend.

**************************************************************************************************************************************************************************************