PRIPREMA SAMITA EU-ZAPADNI BALKAN UŠLA U ODLUČUJUĆU FAZU

   U svom izveštaju o Zapadnom Balkanu Evropska komisija preporučuje započinjanje pregovora o pristupanju Makedonije i Albanije. Konačna odluka po tom pitanju očekuje se kasnije ove godine, ali je ta preporuka sama za sebe važan korak ka ostvarenju ambicije za pristupanje Zapadnog Balkana EU. Unija već vodi pregovore o članstvu sa Srbijom i Crnom Gorom, a kada krenu pregovori i sa Makedonijom i Albanijom, samo dve od šest zemalja Zapadnog Balkana – Kosovo i Bosna i Hercegovina, biće van procesa pristupanja.

Evropska komisija je svoju preporuku objavila tačno mesec dana pre 17. maja kada će se u Sofiji održati Samit EU-Zapadni Balkan. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Federika Mogerini je kategorično izjavila da je veoma važno da na tom Samitu učestvuje svih 28 zemalja članica EU, kao i svih 6 zemalja Zapadnog Balkana i tako nagovestila da do dana njegovog održavanja obe strane učesnice u dijalogu na najvišem nivou moraju prevazići izazove. O tim izazovima će se svakako govoriti za vreme turneje Mogerini po zemljama Zapadnog Balkana koja će početi narednih dana. Ali radi prevazilaženja dela izazova koji se tiču Zapadnog Balkana, u svojstvu rotirajućeg predsedavajuće EU, Bugarska je pokazala aktivnost još pre turneje Mogerini.

Premijer Borisov je porasle napetosti u poslednje vreme između Beograda i Prištine razmotrio prvo, pre desetak dana, u Mostaru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a zatim u Prištini – sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem. Prekjuče je za vreme svoje posete Prištini Borisov preporučio da Kosovo i Srbija započnu pregovore, jer ukoliko ne postignu sporazum, neće ući u EU. Bez ikakvih uslovnosti Borisov je upozorio da na Samitu u Sofiji u maju Beograd i Priština treba da pred svim država izjave da će rešiti svoje probleme. Tači je obećao da će Kosovo nastaviti da traži rešenje svojih problema sa Srbijom, a Vučić je rekao da se u danima koji preostaju do samita u Sofiji puno stvari mogu desiti i da će se činiti sve što je moguće za očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu.

Možemo očekivati da će sva ova uverenja lideri dve zemlje konkretizovati u razgovorima sa Mogerinijevom narednih dana.

Problematična sa tačke gledišta integracije u EU je i Bosna i Hercegovina, u kojoj politička napetost oko usvajanja novog Izbornog zakona može da kompromituje evropsku perspektivu zemlje. Za vreme svoje posete Mostaru, a zatim i za vreme posete Sofiji predsedavajućeg Saveta ministara Bosne i Hercegovine Denisa Zvizdića, premijer Borisov je dobio uverenje da za tu zemlju evroatlantska perspektiva ostaje bez alternative.

U mesecu koji nas deli od Samita EU-Zapadni Balkan u Sofiji ostaje da vidimo i da li možda neće doći do promene stava Španije koja je odbila da učestvuje na njemu ukoliko Kosovo bude tretirano kao država koja ima jednaku evropsku perspektivu sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Ovom stavu Španije pridružili su se Rumunija i Kipar. Sa današnjim danom ne zapažaju se znaci promene stava, ali se neki kompromis može očekivati. Verovatno nije slučajno i upravo s tim u vezi predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker u Evropskom parlamentu izjavio da “ako Zapadnom Balkanu ne pružimo novu nadu za članstvo u EU, rizikujemo da doživimo ono kroz šta smo već prošli 90. godina.“.

Mesec dana pre 17. maja ne dovodi se u pitanje održavanje već reprezentativnost Samita EU-Zapadni Balkan. Apel evropske komesarke Mogerini za učešće svih zemalja EU i Zapadnog Balkana je, u stvari, bio apel za punu saglasnost, ali ponekad se ona čak i u EU teško postiže.

 

M.N.

izvor: bnr.bg

foto: BGNES

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Show Buttons
Hide Buttons