NIŠVILLE 2018. IZ UGLA VOLONTERKE MILE MLADENOV IZ DIMITROVGRADA

       Ovo mi je bila druga godina volontiranja na Nišvillu. Postoji puno razloga zbog kojih sam odlučila da se vratim i ponovo volontiram. Kada sam se prvi put prijavila za Nišville, nisam znala kako sve to izgleda i funkcioniše. Na kraju sam dobila i više nego što samo očekivala. Prošlogodišnje volontiranje pružilo mi je mnogo dragocenih uspomena, pravih prijatelja, smeha i možda najbitnije od svega, osećaj pripadnosti. Naučila sam dosta o samom festivalu. Naučila sam da se na Nišvillu okupljaju istomišljenici. Oni vole istu muziku, a to im se dešava na festivalu prepunom pozitivnosti, druželjubivih i dobronamernih ljudi.

Tada je grad veseliji, življi. U svakom gradskom autobusu u Niš, za vreme festivala, uvek bude bar najmanje 3 volontera koji, iako nisu u istom sektoru, vide da imaju nešto zajedničko i spontano započinju razgovor. Za vreme Nišvilla, Niš je obojen u boju majica koje nose volonteri. Centar grada preplavljen je volonterima koji žure da stignu na sektorski sastanak. Ako se oni detaljnije pogledaju, tačno se može videti kako svaki volonter koristi svoju kreativnu stranu i svoj stil da nosi uniformu na svoj način. Iako smo svi mi isti, svako je na svoj način poseban. Svakoga vredi upoznati. Uvidela sam koliko su volonteri važni za Nišville. Oni su njegov sastavni deo, jedno od njegovih osnovnih obeležja. Svi volonteri iskuse osećaj kako je biti deo nečeg velikog, kako je biti deo organizacije jednog tako velikog i poznatog festivala, kako je to znati da bez nas festival ne bi bio realizovan.

Dok gledamo i slušamo nastupe poznatih džez izvođača, znamo da smo mi bili ti koji su pomogli da se sve to ostvari. Svaki sektor volotera je bitan. Svaki sektor ima svoju ulogu. Do sada sam imala priliku da budem u dva različita sektora. Videla sam kako izgleda biti zadužen za marketing i ketering festivala. Ove godine bila sam u keteringu. Upoznala sam još više mladih i ambicioznih ljudi, dobila priliku da prođem kroz bekstejdž tako velikog i popularnog festivala i da usput čak i sretnem neke od izvođača. Dve godine volontiranja na Nišvillu – dve godine ispunjene predivnim uspomenama. Videla sam i naučila dovoljno o festivalu da mogu da kažem samo još ovo: DOĆI ĆU OPET!

M.N.

foto: Mila Mladenov

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Show Buttons
Hide Buttons