DIMITROVGRAD OD “A” DO “Š” – Ž – Železnička stanica Dimitrovgrad

Železnička stanica u Dimitrovgradu, kao spomenik kulture, ima zanimljivu istoriju. Zgrada zajedničke železničke stanice u tadašnjem Caribrodu, izgrađena je prema projektu, u to vreme poznatog bečkog arhitekte, i važila je za jednu od najlepših stanica na dugom železničkom putu slavnog Orijent-ekspresa od Pariza, preko Beča, Pešte, Beograda, Niša i Sofije do Carigrada.  

                         

Neimare francuske firme “General unija”, povremeno je ometao srpsko-bugarski rat, ali je po njihovom završetku posao paralelno nastavljen na našoj i bugarskoj strani. Evropa je, i u ono vreme, baš kao i sada, tražila stabilnu železničku vezu severa i juga kontinenta. Prvi voz na relaciji Beograd – Niš novom prugom je prošao 23. avgusta 1884. godine, a prvi međunarodni voz iz Pešte preko Beograda i Niša u tadašnji Caribrod je stigao 12. avgusta 1888. godine.

Po redu vožnje 28. oktobra iste godine ovom prugom je prošao i prvi, za to vreme “munjeviti” voz, poznat kao Orijent-ekspres koji je gotovo punih 126 godina “krstario” između Francuske i Turske.

Jugoistočna srpska kapija, tačnije železnička stanica u Dimitrovgradu, novembra 2009. godine ponovo postaje najmoderniji objekat na železničkom Koridoru 10 kroz Srbiju. Uz to, posle tačno jednog veka, ponovo je postala međunarodna. To praktično znači, da u njoj, kao i davne 1888. godine, opet zajedno rade naše i bugarske pogranične službe, carina i policija.
Rekonstrukcija je počela januara 2008. a za 2,5 miliona evra sa koliko je EU finansirala ovaj međudržavni projekat, stanica je dobila poptuno nov izgled, ali i elektrificiranu prugu ka Bugarskoj.

Pod nadzorom stručnjaka za zaštitu spomenika kulture, adaptirana je i zgrada glavne stanice, površine oko 1.000 kvadrata. Postavljene su nove peronske nadstrešnice, napravljen stanični trg, prostor za saobraćajno-tehničke poslove, vaga za kontrolu tereta, magacini, zgrada zajedničke policije i carine… Izvođač radova je beogradska firma “Standard”, a projekat je izradio naš Institut “CIP”. U toliko pominjanoj rekonstrukciji, prvi put u Srbiji, korišćene su tehnologije kao što su amortizujući pružni prelazi, preko kojih se praktično i ne oseti prelazak automobilom ili drugim vozilom.

“Urađeni su uslovi za znatno kvalitetniji i efikasniji rad železničkog i pograničnog osoblja. Zajedničkim pregledom, znatno je skraćeno zadržavanje teretnih i putničkih vozova. Ubrzan je protok robe i putnika. Zadržavanje međunarodnih teretnih vozova zbog graničnih formalnosti, sa nekadašnjih 15 do 20 sati, danas smo sveli na svega 3 – 5 sati. Međunarodni putnički vozovi, koji su se na srpsko-bugarskoj granici zadržavali prosečno oko 60 – 70 minuta zbog carinskih formalnosti, danas se zadržavaju prosečno svega 20 do 30 minuta. Modernizujemo koridor 10 – rekao je Milovan Marković, tadašnji direktor srpskih železnica.