ПРЕЖИВЉАВАЊЕ КАО СИМБОЛ БОРБЕ ЗА КУЛТУРУ

Свечана додела награда у оквиру кампање Култура на ДАР 4 одржана је 18.02.2017., у суботу, у амфитеатру Народне библиотеке Србије у Београду.

Саму срж кампање за очување и промоцију културне баштине у Србији сликовито је описао један од аутора победничких радова, говорећи о свом награђеном раду: „Није битно ни ово поље хељде, нити деда Мита од 93 године на овој фотографији, већ оно што се крије иза ове сцене, а то је емоција. Ова фотографија не представља само поље хељде на Златару већ– егзистенцијални грч. Грч човека који се одупире пролазности“. Речи Ненада Остојића из места Акмачићи, одзвањале су амфитеатром Народне библиотеке Србије, а порука коју носе остаће урезана у сећање публике која је присуствовала овој свечаности.


Ни Култура на ДАР није само још једна кампања у низу, то је последњи покушај учесника и организатора да се на један цивилизован и модеран начин културна баштина Србије отргне од заборава, пропадања и запостављености. Култура на ДАР је средство које повезује љубитеље културне баштине у целој Србији.


„Хвала организаторима на оваквој кампањи у којој ми, који се стварно залажемо и трудимо да културно и историјско наслеђе буде и остане наслеђе које можемо оставити својој деци, имамо прилику да покажемо свој труд“, рекао је Славомир Кишфалубац, један од аутора награђених радова.


Главне награде у категорији филма добили су:
• Славомир Кишфалубац из Новог Сада у категорији Места за филм „Тврђава кроз векове“
• Зоран Џакула, Дуња Орестијевић и Ања Митић из Београда у категорији Људи за филм „Виктор Вербовски“
• Матеја Милутиновић и Сара Јовановић из Крагујевца у категорији Догађаји за филм „Велики школски час“

Главне награде у категорији фотографије добили су:
• Никола Тодосијевић из Чиготе у категорији Места за фотографију „Лифе“
• Ненад Остојић из Акмачића у категорији Људи за фотографију „Поља хељде на Златару“
• Јелена Костић из Београда у категорији Догађаји за фотографију „Друже Тито ми ти се кунемо“

Златну диплому за најпопуларније дело према оцени публике добио је аутор Славомир Кишфалубац за филм „Тврђава кроз векове“. Након доделе главних награда, сваки учесник кампање добио је симболичну награду и диплому. „Свим ауторима и ауторкама смо веома захвални на томе што су издвојили своје време и труд да нам помогну у очувању и промоцији културне баштине у Србији. Због тога се сваке године трудимо да свако од витезова и дама од културе добије симболичну награду“, рекла је Наташа Николић, координаторка кампање.

Пред сам крај, прилику да се представи публици имао је и учитељ Ненад Накић из О.Ш. „13 октобар“ у Ћуприји, који је представио пројекат који је сам покренуо у свом граду, а кроз који жели да упозна ученике са културом њиховог родног места.


Како чланови ДАР-а наводе, велику захвалност за реализацију кампање дугују члановима и чланицама жирија, који су имали незахвалан задатак да од 34 филма и 159 фотографија изаберу по 3 најбоља. У име жирија присутнима су се обратили Бранимир Гајић (историчар), Александра
Погуберов (фотографкиња) и Милан Симоновић (помоћник координаторке кампање). Александар Тешић (писац прве српске епске фантастике) и Дејан Ристић (истраживач) били су спречени.


Додели награда су, поред великог броја аутора, дародаваца, пријатеља кампање и заљубљеника у културу, присуствовали и госпођа Татјана Бањанин, помоћница покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, и господин Рајко Митић, члан Већа градске општине Врачар.
Друштво за академски развој је непрофитно удружење грађана, основано 16. априла 2013. године. Приоритети удружења током прве две године били су културна сарадња и културна дипломатија, као и заговарање друштвено одговорног пословања у Србији, а данас се Друштво бави и доприносом решавању проблема корупције – страначког запошљавања у Србији.

Друштво за академски развој је непрофитно удружење грађана, основано 16. априла 2013. године. Приоритети удружења током прве две године били су културна сарадња и културна дипломатија, као и заговарање друштвено одговорног пословања у Србији, а данас се Друштво бави и доприносом решавању проблема корупције – страначког запошљавања у Србији.

извор и фото: Друштво за академски развој

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Show Buttons
Hide Buttons